Пређи на садржај

Gutaperka (medicina)

С Википедије, слободне енциклопедије
Biljka Palaquium gutta iz ćijeg se osušenog mlečnog sokadobija gutaperka

Gutaperka koja se kao medicinsko sredstvo koristi u čvrstom ili tečnom stanju je osušeni mlečni sok dobijen iz biljne vrste Palaquium gutta ili jedan od politerpena (poliizoprena), čiji je makromolekul velike mase, nastao povezivanjem velikog broja izoprenskih jedinica s pet ugljenikovih atoma.[1]

Zbog svojih osobina — niske toksičnosti, ne podsticanja rasta bakterija, translucentnosti i krutosti na sobnoj temperaturi, gutaperka je našla široku primenu u medicini u drugoj polovini 19. veka.[2] U medicinsku kliničku praksu uvedena je najviše zbog svojstva plastičnosti, jednostavnosti za rukovanje i laganog uklanjanja iz korenskog kanala.

Gutaperka je kroz tri veka izdržala test vremena, i od 1867. godine kada je Bowman prvi nagovestio mogućnost njene upotrebe, do danas se svrstala u najčešće korišćene materijale u dentalnoj medicini.[3]

Naziv

[уреди | уреди извор]

Naziv gutaperka potiče iz malajskog jezika i sastoji se od dve reči: getah = biljni lepak, guma i perchah = vrsta drveta.

Engleski, francuski i nemački naziv za gutaperku su — gutta-percha (Guttapercha).

Istorija

[уреди | уреди извор]
Proizvodnja kablova sa gutaperkom u kompaniji Telegraph Construction and Maintenance Compani u Griniču, London, oko 1865.
Pripadnici plemena Kajan na Borneu sakupqaju sok drveta gutaperka 1910.

Na Malajskom arhipelagu gutaperka se u sirovom obliku primjenjivala za izradu drški noževa i različitih štapova. Prvi Evropljanin koji je otkrio gutaperku 1656. godine bio je John Tradescant. Doktor William Montgomerie ne samo da je prvi uveo praktičnu primenu gutaperke na Zapadu, već i prva osoba, koja je uočila mogućnost njene primene u medicini.[4]

Gutaperka je u nauci klasifikovana 1843. kad se otkrivena i njena primena kao korisne prirodne termoplastične supstance. Nakon ovog otkrića samo 1851. u Englesku je uvezeno 1.500.000 kg gutaperke, da bi se u drugoj polovini 19. veka gutaperka masovno primjenjivala za izolaciju podzemnih i podvodnih kablova.

kako je kroz istoriju glavni cilj endodontske terapije bio eliminacija bakterija i njihovih produkata, kao i prevencija rekontaminacije kanalnog prostora, u 19. veku, počela su istraživanja materijala sa adekvatnom biomehaničkom preparacijom i obezbeđivanjem kvalitetne opturacije kanala, uz postavljanje odgovarajuće, celovite koronarne restauracije.[5]

Uloga kanalnog punjenja u tom smislu ogleda se u stvaranju barijere, kako za prolazak bakterija do periradikularnih tkiva, tako i za dotok hranljivih materija do bakterija - iz koronarnog ili apikalnog pravca.[6]

Tako se godinama a i danas se to čini tragalo za idealnim kanalnim punjenjenjem koje treba da zadovolji tri osnovna zahteva:[4]

1.„Zatrpa” preostale preživele bakterije i spreči njihovo kretanje;
2. Spreči dotok tkivnih tečnosti do eventualno zaostalih bakterija;
3. Spreči reinfekciju kanalnog prostora.[6]

Kako je dugoročan uspeh endodontske terapije u velikoj meri zavistan od opturacije i zaptivanja kanalnog prostora naučna istraživanja su se kretala u svim pravcima, a pre svega u pravcu sprečavanja bakterijskog mikrocurenja.[7]

Tako je u endodonciju uvedena gutaperka koja se koristi više od 100 godina, i koja je i danas ostala najčešće upotrebljavan materijal za trajnu opturaciju kanala korenazuba.

Iako su kroz istoriju brojni drugi materijali predlagani u svrhu opturacije kanala, gutaperka u kombinaciji sa silerom i dalje predstavlja materijal izbora za punjenje najvećeg dela zapremine kanala korena zuba.[8]

U skorije vreme, na dentalnom tržištu su se pojavili novi materijali sa težnjom da se poboljšaju i prevaziđu nedostaci gutaperke kao konusnog materijala. Tu spadaju različiti konusi u kombinaciji sa odgovarajućim silerima na bazi smole (Resilon-RealSeal, EndoRez), na bazi silikona ( GuttaFlow) ili na bazi glas-jonomera (ActiV GP).[6]

Hemijski sastav i fizičke osobine

[уреди | уреди извор]
Hemijska formula gutaperke
Hemijski sastav

Hemijski gutaperka je politerpen, polimer izoprena, posebno poliizoprena (trans-1,4-poliizopren). Cis struktura poliizoprena je uobičajeni lateks elastomer.[9]

Dok su gume iz lateksa amorfne po molekularnoj strukturi, gutaperki (ili njene trans struktura) se kristališe večom čvrstoćom materijala.

Fizičke osobine

Gutaperka postaje elastična na temperaturi od 25 °C, a meka iznad 60 °C. Relativno je dobar toplotni izolator, a plastičnost dobija zagrevanjem na 40 °C do 45 °C što omogućava njenu vertikalnu kondenzaciju u zubnom kanalu.

Rastvara se u organskim rastvaračima, a najbolje u hloroformu, ugljikovom disulfidu, benzenu, ksilenu, halotanu, eukaliptusovom ulju, ali i u eteru i acetonu.

Na vazduhu i svetlu gutaperka postaje krta i lomljiva zbog oksidacije i promene kristalne strukture.

Ako se prirodno stvorena Į-kristalozovana gutaperka zagreje na 65 °C ona se topi i postaje amorfna. Kad se takav materijal lagano hladi (0,5 °C na sat) ponovno se stvara Į-gutaperka. Brže hlađenje rezultira kristaliacije ȕ-oblika gutaperke. Tokom vremena ȕ-gutaperka prelazi u stabilniju Į-gutaperku i zbog toga postaje lomljiva. Taj se proces usporava držanjem gutaperke na hladnom mestu. Ako postanu lomljive, gutaperke treba pre upotrebe držati u vrućoj vodi u trajanju od jednog minuta.

Gutaperka u stomatologiji

[уреди | уреди извор]
Štapići gutaperke koji se koriste u stomatologiji
Gutaperka u stomatologiji se koristi pretežno kao materijal za zatvaranje ili popunjavanje praznog prostora u korenu zuba

Gutaperka u stomatologiji se koristi pretežno kao materijal za zatvaranje ili popunjavanje praznog prostora u korenu zuba nakon što je podvrgnut endodontskoj terapiji. Njena fizička i hemijska svojstva, uključujući i njenu inertnost i biokompatibilnost, topljivost, rastegljivost i propusnost, čine ga važnim u endodontici.[10]

Gutaperka se u stomatologiji koristi u obliku štapića koji su dostupni u dva oblika, kao:[11]

  • Klasični oblik (α i β) — koji mogu prelaziti iz jednog u drugi. Gutaperka dobijena iz drveta je najčešće u α fazi u kojoj se koristi u termoplastičnim postupcima punjenja kanala. Gutaperka u obliku kočića je u β fazi, a grijanjem na temperaturi 42—49˚C prevodi se u α fazu.
  • Standardizovani oblik — je u obliku štapića koji mogu biti standardizovani(veličinom i konicitetom odgovaraju endodontskim instrumentima) i nestandardizirani (klasični). Vrh klasičnih štapića ima jednu veličinu, a telo štapića drugu.

U poređenju sa standardizovanim štapićima, klasični imaju manji vrh sa relativno širim telom.[12] Oba oblika su u različitim veličinama, označenih bojom, koje odgovaraju endodontskim instrumentima.

Sastav

Gutaperka štapići u sebi sadrže:[13][14]

Komponenta Procenat
Cink-oksid 65 (37-84)
Gutaperka 20 (15-22)
Metalni sulfati (BaSO4, Bi2O3) 10 (0-31)
Dodaci (vosak, smole, pigmenti) 5 (1-10)

Ostale sastojci štapića su veziva, glina i pigmenti boje. Bez cementa ili punila, gutaperka ne zatvara hermetički korenski kanal (ne dihtuje) što su dokazali mnogi autori uz pomoć radioaktivnih izotopa ili pomoću penetracije boje.

Nedavno su na tržištu pojavilo novi materijali zasnovani na tekućoj gutaperki i staklenom jonomeru — impregnirana gutaperka. Tečna gutaperka (u pištolju) se sastoji od smese gutaperke u prahu, punila na bazi silikona i srebrnih čestica. Kondenzacija nije potrebna, a tečni materijal se samostvrdnjava za 30 minuta.

Namena

Svrha punjenja zubnog kanala gutaperkom je potpuno zatvranje (celom dužinom) korenskog kanala zuba, od koronarnog do apikalnog otvora, odnosno da se maksimalno adherentno zatvore svi dentinski kanalići i sve bočne pulpo-periodontalne komunikacije.[15]

Za definitivno punjenje kanala se koriste gutaperka štapici, sami ili u kombinaciji sa bilo kojom pastom gde se kanal korena obloži pastom, a potom se ubacuju gutaperka štapići. Suština punjenja je da se maksimalno adherentno zatvore svi dentinski kanalići bočno i pulpo-periodontalne komunikacije.

Toksičnost

Gutaperka je materijal srednje toksičnosti.[16]

I gutaperka štapići i punilo mogu biti toksični kada su u kontaktu s periapikalnim tkivom. Punilo izaziva reakciju stranog tela i upalu.[17]

Prednosti

Prednost gutaperki daje plastičnost zbog koje se lako prilagođava zidovima zubnog kanala.

Jednostavna je za rukovanje, lako se uklanja iz zubnog anala, ima nisku toksičnost i ne stimuliše rast bakterija.

Nedostaci

Na osnovu sprovedenih istraživanja kao najveći nedostatak gutaperke navode se:

  • neadhezivnost za zid dentina,
  • mala elastičnost, koja uzrokuje odbijanje i izvlačenje iz zida korenskog kanala.
  • zagrejana gutaperka se skuplja tokom hlađenja,
  • pomešana sa rastvaračima kao što su hloroform ili eukaliptol, nakon isparenja rastvarača sakuplja se još više.[18]

Da bi se izbegli nedostaci vezani za dihtovanje gutaperke, bolje je ako se ona dodaje u delovima u korenski kanal.[19]

Zanimljivosti

[уреди | уреди извор]

Zanimljivo je da se isti materijal koji se koristi za izradu gutaperka štapića u stomatologiji koristio i za nameštaj, a zbog dobrih električnih izolacionih svojstava korišćen je i za izolaciju telegrafskih žica.

Tako je npr. gutaperka služila kao izolacioni materijal za neke od najranijih podmorskih telegrafskih kablova, uključujući prvi transatlantski telegrafski kabl.[20]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Denffer D, Ziegler H. Udžbenik botanike za visoke škole – Morfologija i fiziologija. Zagreb: Školska knjiga, 1991.
  2. ^ Grossman L. Endodontic practice, ed. 11. Philadelphia: Lea&Febiger, 1988
  3. ^ McSpadden JT. Endodontic Techniques. Bradford: Prestige.1994.
  4. ^ а б Alexa. „Gutta-Percha”. Gulf Coast Endodontics (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31. 
  5. ^ Madison S, Wilcox LR (1988). „An evaluation of coronal microleakage in endodontically treated teeth”. Part III. In vivo study. J Endod. 14: 455—8. 
  6. ^ а б в 2.3. Uloga materijala za punjenje kanala korena U: Karolina Vukoje, Endodontski retretman-analiza skening elektronskom mikroskopijom, Monografska dokumentacija, Medicinski fakultet, Novi Sad, 2015. str. 10. UDK 616.314.16:543.456
  7. ^ Sundqvist G, Figdor D, Persson S, Sjögren U (1998). „Microbiologic analysis of teeth with failed endodontic treatment and the outcome of conservative re-treatment”. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol Endod. 85: 86—93. .
  8. ^ Wennberg A, Ørstavik D. „Evaluation of alternatives to chloroform in endodontic practice”. Endod Dent Traumatol. 5: 784—7. 1989. .
  9. ^ Anoop Nair (2014-06-10). „Gutta percha”. 
  10. ^ „Gutta Percha Points - Professional Dental Gutta Percha Points R25 R40 R50 For Reciproc Niti System from China Factory”. dentalendofiles.supplier.ecer.com. Приступљено 2021-01-31. 
  11. ^ „StackPath”. www.dentistryiq.com. Приступљено 2021-01-31. 
  12. ^ Johnson WT, Kulild JC. Obturation of the cleaned and shaped root canal system. In: Hargreaves KM, Cohen S, Berman LH. Cohen's pathways of the pulp. 10th ed. St. Louis: Mosby Elsevier; c2011. p. 349-88.
  13. ^ Bergenholtz G. Textbook of Endodontology. 2nd ed. Wiley-Blackwell; 2010.
  14. ^ Maniglia-Ferreira C, Silva JBA, de Paula RCM, Feitosa JPA, Zaia AA, Ferraz CCR; et al. (2007). „Degradation of trans-polyisoprene over time following the analysis of root fillings removed during conventional retreatment”. Int Endod J. 40: 25—30. .
  15. ^ Goldberg F, Grufinkel J, Spielberg C (1979). „Microscopic study of standardized gutta-percha points”. Oral Surg. Oral Med. Oral Pathol. 32: 275—276. .
  16. ^ Lee, Dong-Keun; Kim, Sue Vin; Limansubroto, Adelheid Nerisa; Yen, Albert; Soundia, Akrivoula; Wang, Cun-Yu; Shi, Wenyuan; Hong, Christine; Tetradis, Sotirios (2015-11-24). „Nanodiamond–Gutta Percha Composite Biomaterials for Root Canal Therapy”. ACS Nano. 9 (11): 11490—11501. ISSN 1936-0851. PMC 4660386 Слободан приступ. PMID 26452304. doi:10.1021/acsnano.5b05718. 
  17. ^ Merdad K, Pascon A, Kulkarni G, Santerre P, Friedman S (2007). „Short-term cytotoxicity assessment of components of the epiphany resin-percha obturating system by indirect and direct contact Millipore filter assays”. J Endod. 33: 24—27. .
  18. ^ Glickman GN, Walton RE. Punjenje. In: Torabinejad M, Walton RE. Endodoncija: Načela i praksa. 1. hrv. izd. Anić I, editor. Zagreb: Naklada slap;p. 298-322.
  19. ^ Torabinejad M, Walton RE. Endodoncija: načela i praksa. Zagreb: Naklada Slap, 2010.
  20. ^ Charles Thomas Stent: An English Dentist U: Ariel Roguin [Stent: The Man and Word Behind the Coronary Metal Prosthesis Circulation: Cardiovascular Interventions. 4  206–209

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • V. Filipović, S. Gvozdenović, O. Karadžov, D. Kezele, Ž. Kolak, D. Kuburović, D. Marković, D. Miljušković, M. Pajić, V. Petrović, Endodoncija, Beograd: Univerzitet u Beogradu, 1996.
  • Jan Tunér, Lars Hode, Laser Therapy, Clinical Practice and Scientific Background, Grängesberg: Prima Books, Swiden, 2002.
  • Ž. Maleš, K. Lediþ: Gutaperka – obilježja i primjena u dentalnoj medicini, Farmaceutski glasnik 72, 7–8/2016
  • Limkangwalmongkol S, Burtscher P, Abbot P, Sandler A, Bishop B (1991). „A comparative study of the apical leakage of four root canals sealers and laterally condensed gutta percha”. J Endod. 17: 495—499. .

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]

Mediji vezani za članak Gutaperka na Vikimedijinoj ostavi

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gutaperka_(medicina)&oldid=28520882”